Ne­dav­no je u iz­da­nju KIC-a ,,Bi­je­li Pa­vle” iz Da­ni­lov­gra­da iza­šla knji­ga ,,Su­la Ra­dov (Evrop­ski ra­ci­o­na­li­zam i cr­no­gor­sko obi­čaj­no pra­vo)” dr Če­do­mi­ra Bo­gi­će­vi­ća. Dok­tor Bo­gi­će­vić je do­sad ob­ja­vio ve­li­ki broj stu­di­ja i ese­ja iz fi­lo­zo­fi­je pra­va i op­šte prav­ne te­o­ri­je, kao i ve­li­ki broj pu­bli­ci­stič­kih ra­do­va, ve­za­nih za eti­ku, kul­tu­ru i tra­di­ci­ju Cr­no­go­ra­ca.
Knji­ga ,,Su­la Ra­dov” je kru­na to­ga ra­da, jer je pri­bli­ži­la ovog ne­nad­ma­šnog cr­no­gor­skog mu­dra­ca i obič­nom čo­vje­ku. Za­to, ni­je ni ču­do što ga u nje­go­vim rod­nim Ko­ma­ni­ma i da­nas zo­vu cr­no­gor­ski So­krat. Naj­bo­lji po­zna­va­lac Su­li­ne mi­sli – so­ci­jal­ni te­o­re­ti­čar, eti­čar i so­ci­jal­ni fi­lo­zof Vu­ko­ta B. Ra­du­lo­vić ide u ko­rak da­lje pa ka­že: ,,Sna­ga ri­je­či Su­le Ra­do­va je su­bli­ma­ci­ja sve­ga ono­ga što je naj­bo­lje u cr­no­gor­skom na­rod­nom du­hu, či­ja je on sim­bo­li­ka, a to je ljud­skost, pa­met i mu­drost”.
Knji­ga Su­la Ra­dov je ve­o­ma zna­čaj­no na­uč­no i is­tra­ži­vač­ko dje­lo. Ko­sta­din Su­la Ra­dov Ra­du­lo­vić bio je ve­li­ki cr­no­gor­ski pa­me­tar, pra­ved­nik, su­di­ja, ka­pe­tan, gvar­di­jan, ku­lug­dži­ja, se­na­tor, slo­bo­dar, ro­do­ljub i ju­nak ovog na­šeg ta­da­šnjeg pro­sto­ra. Zbog svog ta­kvog ra­da i po­na­ša­nja sva Su­li­na ri­zni­ca ži­vo­ta i stva­ra­la­štva nad­ži­vje­la je mi­nu­lo vri­je­me i osta­će u vječ­nost na­rod­nog pam­će­nja. Osno­vao je osnov­nu ško­lu u Ko­ma­ni­ma, a so­ci­jal­no-fi­lo­zof­sku dok­tri­nu gra­dio je i ob­li­ko­vao kao naj­ve­ći dje­li­lac na­rod­ne prav­de – su­di­ja i ple­men­ski ka­pe­tan. Ova knji­ga dr Bo­gi­će­vi­ća, ima ve­li­ki ko­deks cr­no­gor­ske isto­ri­je i cr­no­gor­skog dru­štva iz tog pe­ri­o­da, što se te­me­lji i po­či­va na slo­bo­di, prav­di i jed­na­ko­sti nje­nih gra­đa­na, što go­vo­ri o imo­vi­ni, ku­ći, brat­stvu i ple­me­nu iz tog do­ba, o ju­na­štvu i vi­te­štvu, o slo­bo­di ta­da­šnje Cr­ne Go­re. Sve ovo što je za­go­va­rao i ra­dio Su­la Ra­dov, a što ve­o­ma stu­di­o­zno afir­mi­še dr Bo­gi­će­vić, oba­sja­lo je ve­li­či­nu ži­vo­ta ta­da­šnjeg na­ro­da i nji­ho­ve dr­ža­ve, da je ča­sno i do­sto­jan­stve­no svi po­štu­ju. Da bi se ta­da­šnji čo­vjek osje­ćao kao lič­nost, po­treb­na mu je slo­bo­da i za­jed­ni­ca slo­bod­nih lju­di, us­po­sta­vlja se no­vi čo­vje­kov svi­jet, jer vlast ču­va za­kon, a vri­je­me obi­ča­je, ka­ko je ka­zao Su­la Ra­dov. Cr­no­gor­ske obi­čaj­ne-prav­ne usta­no­ve su je­din­stve­ne, ori­gi­nal­ne u prav­noj na­u­ci, jer su iz ži­vo­ta gra­đa­na na­sta­ja­le, zbog če­ga je u tom vre­me­nu Cr­na Go­ra na­zva­na – Prav­na sa­mo­rod­ni­ca. Cr­no­gor­sko obi­čaj­no pra­vo ra­đa­lo se pre­ma cr­no­gor­skom mo­ral­nom ko­dek­su, da čo­vjek mo­ra bi­ti čo­vjek, po­štu­ju­ći i stva­ra­ju­ći usta­no­ve obi­čaj­nog pra­va, za­sno­va­ne na prav­di. Dr Bo­gi­će­vić je ot­krio Su­li­nu mu­drost ko­ja je pre­va­zi­la­zi­la is­ku­stvo lju­di to­ga vre­me­na, pa je nje­go­vo po­na­ša­nje i dje­lo­va­nje ohra­bri­lo po­stu­lat slo­bo­de, afir­mi­sa­lo cr­no­gor­sku isto­ri­ju, ju­na­štvo, sa­vre­me­nost i bu­duć­nost svo­me po­tom­stvu. Su­la je osta­vio broj­ne iz­re­ke o prav­di, su­di­ja­ma i su­đe­nju, što je uva­ža­va­no i po­što­va­no u mi­šlje­nju na­ro­da. Za sve što je Su­la či­nio u svom vre­me­nu za na­rod bi­ran je u cr­no­gor­ski Se­nat, gdje je pre­ko ove in­sti­tu­ci­je di­je­lje­na prav­da i slo­bo­da. Kroz ovu in­sti­tu­ci­ju Su­la je pro­nik­nuo u du­bi­nu ide­je prav­de, pre­ma mo­ral­nim vri­jed­no­sti­ma me­đu lju­di­ma – čoj­stvu i ju­na­štvu, iz če­ga su se kod Cr­no­go­ra­ca ra­đa­li lju­di i ne­lju­di, što u knji­zi go­vo­ri o ve­li­či­ni Če­do­vog is­tra­ži­va­nja i tra­ga­nja u pe­ri­o­du Su­li­nog ži­vo­ta.
Za­to autor ove knji­ge na osno­vu sve­ga ovo­ga što je ob­ja­vio či­ni na­por sa­da­šnjoj dr­ža­vi i in­sti­tu­ci­ja­ma da se stu­di­o­zni­je iz­u­ča­va cr­no­gor­ska dr­žav­na isto­ri­ja i cr­no­gor­sko obi­čaj­no pra­vo, da se osnu­je kul­tur­na ma­ni­fe­sta­ci­ja o Su­li i nje­go­voj po­ča­sti, da se po­dig­nu spo­men-obi­ljež­ja o knja­zu Da­ni­lu i Su­li, da je­dan od am­fi­te­a­ta­ra Prav­nog fa­kul­te­ta po­ne­se ime Su­le Ra­do­va, jer je on u svom vre­me­nu bio: ka­pe­tan, su­di­ja, se­na­tor, mu­drac, da ga i da­nas is­po­štu­ju cr­no­gor­ske su­di­je i na­rod, da vri­je­me ne iz­bri­še tra­go­ve nji­ho­vih ve­li­čan­stve­nih ljud­skih i du­hov­nih ostva­re­nja. Autor ove knji­ge dr Če­do Bo­gi­će­vić je član mno­gih cr­no­gor­skih in­sti­tu­ci­ja i dru­šta­va, a od­li­ko­van je mno­gim me­da­lja­ma, na­gra­da­ma i po­ve­lja­ma, što mu je dao nje­gov do­sa­da­šnji rad i an­ga­žman kao vr­hun­skom stva­ra­o­cu i na­uč­ni­ku.A.Ć.